Депресија и претерани осећај кривице: када се чини да је све твоја кривица

Поново читаш кратку поруку коју си пре три дана послао пријатељу и запљусне те талас стида. Извињаваш се колеги због нечега што он није ни приметио. Лежиш будан и набрајаш сваки пут кад си некога разочарао. Ако ти ово звучи познато, можда живиш везу између депресије и претераног осећаја кривице, једну од најтиших и најболнијих страна лошег расположења.

Кривица је нормалан људски осећај. Подстиче нас да поправимо ствари када смо некога повредили. Али када је депресија присутна, кривица може изгубити осећај за меру. Престане да показује на стварну грешку и почне да показује на тебе, на целу твоју личност, стално. Овај чланак објашњава зашто се то дешава, како може да изгледа и шта можеш да урадиш даље.

Шта је претерани осећај кривице код депресије?

Стручњаци за ментално здравље одавно примећују да су осећаји безвредности и претерана или неприкладна кривица чести код депресије. „Претерана” значи да је кривица много већа него што ситуација захтева. „Неприкладна” значи да се лепи за ствари које ниси изазвао или на које ниси могао да утичеш, попут лошег дана пријатеља или болести члана породице.

Здрава кривица је конкретна и пролази: приметиш шта је пошло наопако, исправиш то и осећај се смири. Депресивна кривица је општа и остаје залепљена. Често звучи као „ја сам терет” или „све упропастим”, а не као „закаснио сам и требало би да се извиним”. Пошто депресија такође исцрпљује енергију и боји сећање, твој ум извлачи сваки стари неуспех и филтрира тренутке када си заиста био уз друге.

Знаци да би твоја кривица могла бити повезана са депресијом

Свако се понекад осећа кривим. Ови обрасци упућују на то да се кривица можда преплиће са лошим расположењем:

• Кривица несразмерна догађају: Мали пропуст, попут заборављеног одговора, тера те да се данима осећаш као ужасна особа.
• Окривљавање себе за оно што не можеш да контролишеш: Осећаш се одговорним за туђа расположења, стрес партнера или лошу срећу која није имала везе са тобом.
• Старе грешке у круг: Сећања од пре много година често се враћају и сваки пут пеку једнако свеже и оштро као први пут.
• Осећај да си терет: Не тражиш помоћ јер верујеш да већ превише узимаш од људи око себе.
• Стално извињавање: Кажеш „извини” много пута дневно, чак и кад нико није узнемирен, само да би се осећао мало сигурније.
• Кривица због одмора или због тога што ти није добро: Осећаш кривицу што си уморан, што ниси продуктиван или чак што уопште имаш депресију.
• Кривица до које не допире никакво умиривање: Кад ти блиски кажу да ниси ништа погрешио, олакшање траје само тренутак пре него што се сумња врати.

Зашто је то важно

Претерана кривица не само да боли. Може и да одржава депресију. Кад верујеш да не заслужујеш одмор, утеху или бригу, мања је вероватноћа да ћеш урадити управо оно што помаже опоравку, попут јављања некоме, предаха или разговора са стручњаком. Кривица те може навести и да се повучеш од људи како би их „престао да разочараваш”, а та изолација обично продубљује лоше расположење.

На послу те депресивна кривица може терати на прековремени рад да би надокнадио замишљене неуспехе, што храни исцрпљеност. У односима те може навести да се превише извињаваш, избегаваш искрене разговоре или прихваташ неправедно понашање јер део тебе верује да си га заслужио.

Оно што даје наду јесте да је ова врста кривице симптом, а не пресуда. Како се расположење поправља, многи примете да и тај разарајући осећај кривице омекша. Именовати образац често је први корак да попусти стисак.

Самопроцена: кривица или нешто дубље?

Неколико питања може ти помоћи да размислиш. Да ли твоја кривица одговара величини онога што се стварно догодило? Да ли би једнако строго судио пријатељу за исто? Да ли је кривица са тобом већину дана две недеље или дуже, заједно са лошим расположењем, умором, променама сна или губитком интересовања за оно у чему си раније уживао? Ако си на неколико питања одговорио да, можда вреди поближе погледати своје расположење у целини.

Наш бесплатни тест депресије је приватна петоминутна провера која ти помаже да уочиш обрасце у расположењу, енергији и размишљању. Није дијагноза и не може заменити разговор са квалификованим стручњаком. Ако су брига и страх такође део твојих дана, могло би ти помоћи да истражиш и обрасце анксиозности.